Opis
Poglavica Francisco veselo je pozira, s mačeton i malon unučicon u rukama. Na kraju su se sva dica okupila oko mene. Najviše mi se svidija mali Indios imenon Diego. Pita san ga koliko ima godina, pomoću prstiju, pa mi je pokaza osan. Ko moj Franko. Onda san mu da deset reisa, pa mi je zahvalno odsvira nešto na svome malon instrumentu, ka nekoj drvenoj frulici sa osan rupica. Skupilo se i par odraslih muških, koji su me tirali da pivan s njima plemensku pismu. Bunca san za njima nešto bezveze, jedino bi potega no refrenu "Macucoi a xe". Vodič mi je kasnije objas-nija da to znači: "Smiluj se, Bože!". Kad je završila pisma, nastala je tišina, pa san ja iz svega grla zapiva: "Marjane, Marjane", Indiosi su u čudu gledali, a ja san in činija mote: "Ajde, pivajte!". Prvi je krenija mali Diego, za njin i ostali. Pivali su "Maja-me, Maja-me". Shvotija san da bi ono "ča barjak ne viješ" bilo previše za njih, pa san samo sedan-osan puti ponovija "Marjane, Marjane", a oni za menon "Maja-me, Maja-me". Da ne bi ispalo da mi bijelci imamo glupe pisme, još san na kraju viknija dva puta: "Aj-mo bi-je-li!", a oni za menon "A-mo-be-li". Ako sad nišan zaslužija počasnu plaketu od "Hajduka", neću nikad.
